Историја опорезивања у Либији је фасцинантна хроника промена и прилагођавања, обликована различитим политичким режимима и економским контекстима. Овај чланак детаљно описује развој закона о опорезивању у Либији, пратећи пут од раних имплементација до савремених оквира. Либија, која се налази у Северној Африци, има богату историју и располаже значајним резервама нафте које играју кључну улогу у њеној економији.
Историјски Основи
Систем опорезивања у Либији значајно се развио током деценија. У периоду Краљевине Либије (1951-1969), систем опорезивања је био примитиван, углавном под утицајем колонијалних и традиционалних структура. Пореси су се оправали пре свега на доход, наслеђе и увоз. Међутим, достизање и ефикасност прикупљања пореза били су ограничени, одражавајући првобитни стадијум административних способности државе.
Период Муамара Гадафија
Најзначајнија промена у законима о поресима у Либији десила се током режима Муамара Гадафија (1969-2011). Гадафи је предлагао јединствену социо-економску филозофију детаљно објашњену у његовој Зеленој књизи, заступајући расподелу богатства међу грађанима и минималну државну интервенцију у појединачне приходе. У овом периоду, систем опорезивања постао је јако централизован и преплетен са контролом државе над нафтним приходима, који су били главни извор прихода владе. Порез на лични доход је драстично смањен, стављајући више акцента на запошљавање у јавном сектору и социјалне услуге финансиране нафтним приходима.
Ипак, отсуство снажне инфраструктуре за прекупљање пореза, заједно са значајним владиним субвенцијама и бенифицијама финансираним преодно нафтом, креирало је економију која је високо зависила од флуктуирајућих цена нафте. Ова економска моделу је била одржива само док су цене нафте биле погодне.