Nigerija, sa svojim bogatim kulturnim nasleđem i ogromnim ekonomskim potencijalom, ističe se kao jedna od najnaseljenijih i najuticajnijih zemalja u Africi. Zemlja je obdarena raznovrsnim prirodnim resursima, ogromnim obradivim zemljištem i rastućom populacijom koja želi da napreduje u različitim sektorima poput poljoprivrede, nekretnina i industrije. Međutim, dinamika vlasništva nad zemljištem i prava na imovinu i dalje značajno oblikuju ekonomski pejzaž. Zakon o korišćenju zemljišta iz 1978. godine ključan je zakonski akt koji je kako olakšao, tako i zakomplikovao prava na imovinu u Nigeriji.
Istorija i svrha Zakona o korišćenju zemljišta
Zakon o korišćenju zemljišta donet je 1978. godine radi usklađivanja administracije zemljišta širom Nigerije i rešavanja neefikasnosti koje su proistekle iz kolonijalnog sistema vlasništva nad zemljištem u zemlji. Pre donošenja ovog zakona, vlasništvo nad zemljištem uglavnom je bilo uređeno običajnim zakonima koji su se razlikovali širom niza brojnih etničkih grupa u Nigeriji. Ovi običaji često su izazivali sukobe i ometali razvoj u većem obimu. Glavni ciljevi Zakona o korišćenju zemljišta bili su:
1. Obezbediti pravedan pristup zemljištu za sve Nigerijce.
2. Ubrzati proces administracije zemljišta radi unapređenja nacionalnog razvoja.
3. Rešiti probleme vezane za spekulativno sticanje zemljišta, što je bilo često pre i posle nezavisnosti.
Ključne odredbe Zakona o korišćenju zemljišta
Jedna od najvažnijih odredbi zakona je da je svako zemljište u urbanim područjima povereno u ruke guvernera država, dok su neurbana zemljišta poverena lokalnim vlastima. Time je efikasno kontrola i upravljanje korišćenjem zemljišta stavljen pod nadležnost državnih organa. Ključne odredbe uključuju:
– Saglasnost guvernera: Za svaku prodaju, prenos ili hipoteku zemljišta, neophodna je saglasnost guvernera države. Ova odredba je dizajnirana da kontroliše spekulaciju zemljištem i osigura pravilnu dokumentaciju i regulaciju.
– Pravo na posedovanje: Umesto apsolutnog vlasništva, fizičkim i pravnim licima dodeljuje se „Pravo na posedovanje“, koje može biti statutarno ili običajno. Ovo pravo može biti uknjiženo od strane vlade u javnom interesu.
– Obeštećenje i preseljenje: Kada se zemljište oduzme za javnu upotrebu, prvobitni vlasnici imaju pravo na obeštećenje, iako su procesi i adekvatnost obeštećenja predmet spora.
Izazovi povezani sa Zakonom o korišćenju zemljišta
I pored svojih ciljeva, Zakon o korišćenju zemljišta suočava se sa kritikama i brojnim izazovima:
– Birokratske kašnjenja: Zahtev za saglasnost guvernera često dovodi do birokratskih zastoja, što često uzrokuje kašnjenja u obradi transakcija zemljištem i stvara prilike za korupciju.
– Nejasni procesi obeštećenja: Mnogi vlasnici zemljišta se žale na nedovoljno obeštećenje kada im se zemljište oduzima za javne svrhe, što dovodi do sporova i dugotrajnih sudskih procesa.
– Ograničena sigurnost državine: Pošto zakon ne daje apsolutno vlasništvo već „Pravo na posedovanje“, postoji oklevanje u sigurnosti, što može odbiti značajne investicije, posebno u oblasti poljoprivrede i nekretnina.
Mogućnosti koje proizilaze iz Zakona
I pored izazova, Zakon o korišćenju zemljišta je takođe stvorio ekonomske prilike i potencijal za reforme:
– Ubrzana administracija zemljišta: Kroz reforme u zakonu, postoji potencijal za efikasniji i transparentniji sistem administracije zemljišta koji bi mogao da podstakne investicije.
– Razvoj poljoprivrede: Osiguravajući pravedan pristup zemljištu, zakon može podržati projekte velikih razmera u poljoprivredi koji koriste ogromne resurse obradivog zemljišta Nigerije.
– Rast tržišta nekretnina: Ako se administrativne prepreke prevaziđu, rastuća urbanizacija Nigerije predstavlja značajno tržište za razvoj nekretnina, što doprinosi ekonomskom rastu.
Zaključak
Zakon o korišćenju zemljišta iz 1978. ostaje temelj upravljanja zemljištem u Nigeriji, odražavajući napore zemlje da uskladi pristup zemljištu i ekonomski razvoj. Iako ima svoje izazove, kontinuirane reforme i prilagođavanja politika pružaju prilike za poboljšano upravljanje zemljištem i zaštitu prava na imovinu. Dok Nigerija nastavlja da se razvija, uloga zakona u oblikovanju ekonomskog pejzaža zemlje ostaje ključna, zahtevajući kontinuirani dijalog i reforme kako bi se adresirale potrebe raznolike populacije i rastuće ekonomije.