Severna Koreja, zvanično poznata kao Demokratska Narodna Republika Koreja (DNRK), predstavlja jedinstvenu državu sa visoko centralizovanim, socijalističkim ekonomskim sistemom. Iako je zemlja poznata po održavanju tajnovitog štiha oko svojih unutrašnjih poslova, određeni elementi njenog ekonomskog okvira, poput uloge poreza, mogu biti proučeni kako bi se bolje razumelo kako se održava usred međunarodne izolacije.
## Ekonomska struktura
U Severnoj Koreji, ekonomija je uglavnom pod kontrolom države, sa ključnim industrijskim granama i resursima koji su u vlasništvu i pod upravom vlade. To uključuje poljoprivredu, proizvodnju i rudarske aktivnosti. Mehanizam centralnog planiranja zemlje diktira proizvodne kvote, distribuciju i alokaciju resursa. Ekonomske politike Severne Koreje vođene su Juche ideologijom, koja naglašava samodostatnost.
## Poreski sistem u Severnoj Koreji
Za razliku od više tržišno orijentisanih država, pristup Severne Koreje poreskom sistemu je značajno drugačiji. **Zvanično, zemlja je ukinula direktno oporezivanje 1974. godine**, tvrdeći da porezi nisu potrebni u pravoj socijalističkoj državi gde sve kolektivno poseduje narod. Ovo ukidanje zasnovano je na premisi o održavanju ekonomije i redistribuciji bogatstva putem državne kontrole i centralizovanog planiranja.
Međutim, iako ne postoji lično oporezivanje prihoda kako se razume u kapitalističkim zemljama, postoje određene forme indirektnog oporezivanja i državnih izdvajanja. To uključuje:
1. **Prilozi preduzeća**: Državna preduzeća moraju ispuniti određene proizvodne ciljeve i doprineti značajnom delu svojih profita državi. Ovo se koristi kao de facto metoda prikupljanja državnih prihoda.
2. **Posebne ekonomske zone (SEZ)**: U nastojanju da privuče strane investicije, Severna Koreja je uspostavila nekoliko SEZ gde su dozvoljene više tržišno orijentisane ekonomske aktivnosti. Poslovanje u ovim zonama može biti podložno različitim formama oporezivanja ili naknada, sa ciljem generisanja prihoda uz održavanje čvrstih državnih kontrola.
3. **Obavezni doprinosi i naknade**: Građanima i preduzećima često je potrebno da doprinose radom, robama ili novcem državnim projektima. Ovi doprinosi mogu se posmatrati kao zamena za tradicionalne poreske sisteme, podržavajući državne inicijative koje sežu od infrastrukture do vojnih projekata.
## Ekonomske stvarnosti i izazovi
Severnokorejska ekonomija suočava se sa značajnim izazovima, uključujući široko rasprostranjeno siromaštvo, redovne nestašice hrane i ograničen pristup globalnim tržištima zbog strogih međunarodnih sankcija. Oslanjanje na opački sistem indirektnog oporezivanja i obaveznih doprinosa predstavlja probleme u pogledu efikasnosti i pravičnosti.
Iako je ideja ukidanja direktnih poreza bila vođena ideologijom, praktične posledice održavanja funkcionalne države zahtevale su alternativne mehanizme prihoda. Veliko opterećenje koje se stavlja na preduzeća i građane za podršku državnim funkcijama na indirektan način može sputati ekonomski rast i podstaći neformalne ekonomske aktivnosti ili korupciju.
**Dodatno**, fokusiranje na održavanje državne kontrole nad industrijom dovelo je do neefikasnosti i tehnološke stagnacije. Nedostatak privatnog preduzetništva i inovacija koči industrijski rast, čineći ekonomiju preterano zavisnom od tradicionalnih sektora poput poljoprivrede i rudarstva.
## Zaključak
Iako Severna Koreja zvanično ne primenjuje direktno oporezivanje, potreba države za prihodom se obezbeđuje kroz doprinose preduzeća, posebne ekonomske zone i obavezne doprinose. Vladajuća politička struja koja se pridržava Juche ideologije i centralizovanog planiranja i dalje oblikuje njen jedinstveni ekonomski pejzaž. Ovaj sistem predstavlja i ideološki trijumf nad tradicionalnim kapitalističkim poreskim modelima i značajne izazove u pogledu ekonomskog razvoja i efikasnosti. Razumevanje ovih dinamika pruža uvid u kompleksnosti severnokorejske ekonomije u uslovima međunarodne izolacije i unutrašnjih ograničenja.
Još neki predlozi vezanih linkova o ulozi poreza u ekonomiji Severne Koreje:
Izvori za opšte razumevanje ekonomije Severne Koreje:
– CFR (Savet za spoljne odnose)
– BBC
– The Economist
Izvori za analize i izveštaje o politici:
– HRNK (Komitet za ljudska prava u Severnoj Koreji)
– Wilson Centar
Izvori za istorijski i politički kontekst:
– Brookings institucija
– CSIS (Centar za strateške i međunarodne studije)