Turkmenistan, država locirana u Centralnoj Aziji, ostaje jedna od najtajnovitijih i represivnih država na svetu. Poznata po ogromnim rezervama prirodnog gasa, to je autokratska država sa značajnim izazovima u oblasti ljudskih prava. Ovaj članak pruža pregled trenutne situacije sa ljudskim pravima, nedavnih pravnih reformi i poslovne klime u Turkmenistanu.
Situacija sa Ljudskim Pravima u Turkmenistanu
Problemi sa ljudskim pravima u Turkmenistanu su duboki i složeni. Vlada ima čvrstu kontrolu nad slobodom govora, medija i interneta. Nezavisni mediji ne postoje, a država kontroliše sve oblike širenja informacija. Građani ne mogu slobodno izražavati neslaganje niti kritikovati vlasti bez rizika od ozbiljnih posledica, uključujući zatvaranje ili uznemiravanje.
Pravosuđe nije nezavisno, često se koristi kao sredstvo političke represije. Arbitrarno pritvaranje i nepravedna suđenja su česta. Organizacije za ljudska prava su više puta istakle slučajeve mučenja i zlostavljanja pritvorenika. Politčki protivnici, aktivisti i novinari se posebno surovo tretiraju, često izloženi nadzoru i zastrašivanju.
Verska sloboda takođe je veoma ograničena. Dozvoljeno je postojanje samo verskih grupa odobrene od države, a vlada nametnula stroge kontrole verskih praksi. Bilo je nekoliko izveštaja o diskriminaciji i progonu manjinskih verskih grupa.
Pravne Reforme
Iako je situacija sa ljudskim pravima ozbiljna, u poslednjih nekoliko godina bilo je pokušaja pravnih reformi. Vlada je povremeno dala javna obećanja da će poboljšati uslove ljudskih prava, ali ta obećanja često ostaju mrtvo slovo na papiru.
Godine 2016. Turkmenistan je usvojio novi Ustav. Iako je ovaj novi Ustav teoretski potvrdio određena prava i slobode, njegov praktični uticaj je ograničen. Vlada je takođe usvojila Nacionalni Plan akcije za ljudska prava, ali značajna primena tek treba da se vidi.
Uvedene su mere protiv korupcije, a vlada je radila na poboljšanju pravnog okvira oko poslovanja i trgovine kako bi privukla strane investicije. Međutim, sistemska korupcija ostaje značajan izazov.
Poslovna Sredina
Ekonomija Turkmenistana teško se oslanja na sektor prirodnog gasa. Zemlja poseduje četvrte najveće rezerve prirodnog gasa u svetu, a prihodi od izvoza gasa su ključni deo ekonomije. Međutim, poslovna klima u Turkmenistanu je teška za snalaženje zbog stroge državne kontrole, birokratskih prepreka i raširene korupcije.
Strane direktne investicije su ograničene uglavnom na sektor energetike. Vlada je izrazila interes za diverzifikaciju ekonomije i uložila napore u razvoj drugih sektora, kao što su poljoprivreda, tekstilna industrija i turizam. Međutim, preterano centralizovana kontrola i nedostatak transparentnosti onemogućili su značajan napredak.
Razvoj infrastrukture je oblast na koju se fokusira vlada. Veliki projekti, poput izgradnje gasovoda i transportnih mreža, imaju za cilj da podstaknu ekonomski rast. Gasovod Turkmenistan-Afganistan-Pakistan-Indija (TAPI) je jedan takav projekat koji ima za cilj da unapredi energetsku saradnju u regionu.
Zaključak
Turkmenistan se suočava sa značajnim izazovima u pogledu ljudskih prava, sa ozbiljnim ograničenjima slobode izražavanja, udruživanja i vere. Iako su preduzete neke pravne reforme i napori za poboljšanje poslovne klime, napredak je spor i često površan. Za stvarne poboljšanja potrebne su obimne i transparentne reforme, uz posvećenost zaštiti i podržavanju ljudskih prava.
Međunarodna zajednica pažljivo prati situaciju sa ljudskim pravima u Turkmenistanu. Održiv spoljašnji pritisak, zajedno sa internim zagovaranjem, ključni su za ostvarivanje značajnih promena. Samo sa temeljnim pravnim i sistemskim reformama Turkmenistan može stvoriti otvorenije, inkluzivnije i prosperitetnije društvo.