Sudan, smešten u severoistočnoj Africi, ima bogatu istoriju i kulturu. Međutim, suočio se sa brojnim ekonomskim i političkim izazovima, od dugotrajnih sukoba do secesije Južnog Sudana 2011. godine, koji je sa sobom odneo oko 75% rezervi nafte zemlje. Ovi faktori su zajedno stvorili ogroman pritisak na ekonomiju Sudana, čineći efikasne poreske sisteme za prikupljanje poreza važnijim nego ikada.
Pregled sistema prikupljanja poreza
Poreski sistem Sudana uglavnom nadgleda Sudanska poreska komora, koja je odgovorna za prikupljanje različitih oblika poreza, uključujući porez na dohodak, korporativni porez, porez na dodatu vrednost (PDV) i carine. Poreski sistem u Sudanu je struktuiran tako da progresivno namiruje veće poreze onima sa većim prihodima.
Izazovi u sistemu prikupljanja poreza
1. Neformalna ekonomija: Značajan deo ekonomije Sudana je neformalan, što znači da nije registrovan kod vlade i stoga nije podložan formalnom oporezivanju. Ovo čini izazovnim tačno određivanje prihoda od poreza i efikasno upravljanje prikupljanjem poreza.
2. Administrativni kapacitet: Administrativni kapacitet Sudanske poreske komore je ograničen. Ovo ograničenje je uzrokovano nedostatkom moderne tehnološke infrastrukture i nedovoljnom obukom za poreske službenike. Otežava sposobnost sprovođenja poreskih zakona na efikasan i efikasan način.
3. Korupcija: Korupcija je značajan problem unutar sistema prikupljanja poreza u Sudanu. Nedostatak transparentnosti i odgovornosti može rezultirati izbegavanjem plaćanja poreza i nedovoljnim prijavljivanjem prihoda.
4. Javno mišljenje i poštovanje: Javno mišljenje o poreskom sistemu je generalno negativno, gde postoji skepticizam o tome kako se koriste prihodi od poreza. Ovo često rezultira ograničenim poštovanjem i široko rasprostranjenim izbegavanjem plaćanja poreza.
Mere za poboljšanje
1. Tehnološki napredak: Investiranje u modernu tehnologiju radi automatizacije i usklađivanja procesa prikupljanja poreza je ključno. To uključuje razvoj digitalnih baza podataka i onlajn portala za podnošenje zahteva za poreske prijave i plaćanje, što može poboljšati transparentnost i efikasnost.
2. Izgradnja kapaciteta: Obuka i obrazovanje poreskih službenika o modernim tehnikama prikupljanja poreza i značaju etičkih standarda mogu pomoći u poboljšanju administrativnih kapaciteta i smanjenju korupcije.
3. Proširivanje poreske baze: Treba uložiti napore kako bi se formalizovala neformalna ekonomija putem podsticaja i podrške malim i srednjim preduzećima (MSP) da se registruju kod vlade. Ovo može proširiti poresku bazu i povećati prihode.
4. Poboljšanje javnog mišljenja: Povećana transparentnost o tome kako se koriste prihodi od poreza za javna dobra i usluge može poboljšati poverenje javnosti u poreski sistem. Redovne revizije i javni izveštaji koji prikazuju korišćenje poreskih sredstava mogu podstaći dobrovoljno poštovanje.
Ekonomski kontekst
Ekonimija Sudana je pretežno agrarna, pri čemu poljoprivreda čini oko 30% bruto domaćeg proizvoda (BDP) i zapošljava gotovo 80% radne snage. Industrijski sektor, uključujući rudarstvo i proizvodnju, takođe je značajan deo ekonomije. Nedavne vladine inicijative imale su za cilj diversifikaciju ekonomije podsticanjem investicija u sektore osim nafte kao što su rudarstvo, poljoprivreda i usluge.
Zaključak
Efikasnost sistema prikupljanja poreza u Sudanu je ključna za ekonomsku stabilnost i razvoj nacije. Iako postoje značajni izazovi, posebno oni povezani sa neformalnom ekonomijom, administrativnim kapacitetima i korupcijom, postoje i mogućnosti za poboljšanja. Investiranjem u tehnologiju, unapređenjem administrativnih kapaciteta, proširivanjem poreske baze i poboljšanjem javnog mišljenja, Sudan može izgraditi efikasniji i pravedniji poreski sistem koji podržava njen ekonomski rast i razvoj.
Predložene povezane veze o Efikasnosti sistema prikupljanja poreza u Sudanu:
Međunarodni monetarni fond (MMF)