Albanija, zemlja smeštena u balkanskoj regiji Evrope, ostvarila je značajan napredak u ekonomskim reformama i razvoju poslovanja od pada komunističkog režima početkom devedesetih godina prošlog veka. Jedno od ključnih područja koje odražava ove promene je oblast računovodstva. U proteklih nekoliko decenija, računovodstvo Albanije prošlo je kroz značajne transformacije, usklađene sa njenim težnjama da se integriše bliže sa Evropskom unijom i globalnim ekonomskim standardima.
**Ekonomski pregled**
Ekonomija Albanije sastoji se od različitih sektora, uključujući poljoprivredu, industriju i usluge. Tradicionalno, poljoprivreda je igrala značajnu ulogu, ali tokom vremena došlo je do primetnog preusmeravanja ka sektorima usluga i malih i srednjih preduzeća (MSP). Strateški položaj zemlje duž Jadranskog mora, zajedno sa značajnim prirodnim resursima i mladom radnom snagom, podstakao je strane investicije i stimulisao ekonomski rast.
**Istorijat računovodstva u Albaniji**
Pre 1991. godine, pod komunističkom vlašću, Albanija je imala državno kontrolisanu ekonomiju gde su prakse računovodstva bile pretežno centralizovane i usmerene na ispunjavanje zahteva vlade. Uloga računovođa tokom tog perioda bila je ograničena na osnovno vođenje knjiga i poštovanje državnih direktiva. Finansijski izveštaji i finansijska transparentnost kakvi se razumeju u tržišnim ekonomijama praktično nisu postojali.
Sa tranzicijom ka tržišnoj ekonomiji devedesetih godina, albanska vlada je prepoznala potrebu za razvojem snažnog računovodstvenog okvira kako bi privukla strane investicije i podržala ekonomsku stabilnost. Ovo saznanje dovelo je do značajnih promena u metodologijama, principima i propisima računovodstva.
**Regulatorno okruženje i reforme**
Jedan od prelomnih trenutaka u evoluciji računovodstva u Albaniji bilo je donošenje Zakona br. 9228 o „Računovodstvu i finansijskim izveštajima“ 2004. godine, koji je postavio temelje modernog računovodstvenog sistema. Ovaj zakon imao je za cilj da uskladi albanske računovodstvene prakse sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (IFRS) radi omogućavanja veće transparentnosti i uporedivosti finansijskih izveštaja.
Da bi osigurali usklađenost i unapređenje računovodstvenih standarda, različita regulatorna tela su osnovana:
– **Nacionalno savetodavno veće za računovodstvo (NAC)**: Osnovano kao glavno regulatorno telo, NAC je odgovorno za postavljanje računovodstvenih standarda i održavanje usaglašenosti lokalnih praksi sa IFRS.
– **Institut ovlašćenih revizora Albanije (IEKA)**: Ovaj institut reguliše profesiju revizora i obezbeđuje da revizori zadovolje međunarodne standarde prakse.
– **Poreske vlasti i Ministarstvo finansija**: Ova tela imaju značajnu ulogu u praćenju i sprovođenju usklađenosti sa računovodstvenim i poreskim propisima.
**Trenutne prakse računovodstva**
Danas, računovodstveni okvir Albanije tesno prati međunarodne standarde. Većina preduzeća, posebno ona koja su listirana na berzi i velike firme, obavezna su da pripremaju finansijske izveštaje u skladu sa IFRS. MSP imaju opciju da koriste Nacionalne računovodstvene standarde prilagođene potrebama manjih preduzeća, a pritom obezbeđujući visok nivo finansijske tačnosti i transparentnosti.
Računovodstvo u Albaniji danas obuhvata različite zadatke, uključujući finansijsko izveštavanje, upravljačko računovodstvo, pripremu poreskih prijava i reviziju. Firme često zapošljavaju sertifikovane računovođe koji imaju stručne kvalifikacije i pridržavaju se zahteva za kontinuiranim profesionalnim razvojem.
**Izazovi i mogućnosti**
Uprkos značajnim postignućima, računovodstvena profesija u Albaniji suočava se sa izazovima, uključujući:
– **Potrebu za daljim usklađivanjem sa direktivama EU**: S obzirom da Albanija teži članstvu u EU, postoje nastojanja za dalje usklađivanje njenih računovodstvenih standarda sa evropskim normama.