Sirija, zvanično poznata kao Sirijska Arapska Republika, zemlja je na Zapadnoj Aziji, koja graniči sa Turskom na severu, Irakom na istoku, Jordanom na jugu, Izraelom na jugozapadu, Libanom na zapadu i Sredozemnim morem na severozapadu. Damask, glavni grad, jedan je od najstarijih kontinuirano nastanjenih gradova na svetu. Uprkos bogatoj istoriji i strateškom položaju, Sirija se suočila sa značajnim političkim i ekonomskim izazovima, posebno od početka građanskog rata 2011. godine, što je imalo značajan uticaj na bankarski i finansijski sektor.
**Pregled bankarskog sektora**
Sirijaski bankarski sektor čine mešavina državnih i privatnih banaka. Pre nego što je sukob počeo, sektor je bio relativno nedovoljno razvijen u poređenju sa drugim zemljama u regionu, ali je doživeo neku modernizaciju početkom 2000-ih godina. Međutim, kriza je izazvala ozbiljne poremećaje, i mnoge bankarske operacije i dalje se bore zbog nestabilnosti, međunarodnih sankcija i ekonomskog pada.
Državne banke dominiraju finansijskom panoramom, pri čemu su institucije poput Komercijalne banke Sirije centralne na tržištu. Postoje i privatne banke, uključujući neke sa stranim partnerstvom, poput Banque Bemo Saudi Fransi, koje nude raznolike finansijske usluge. Uvedeno je i islamsko bankarstvo, koje pruža proizvode i usluge usklađene sa šerijatskim zakonom.
**Pravni okvir i propisi**
Pravni okvir koji upravlja bankarstvom i finansijama u Siriji je kompleksan, objedinjujući nacionalne zakone sa propisima Centralne banke Sirije (CBS) i drugih regulatornih tela. Glavni zakonski akti uključuju:
1. **Zakon o Centralnoj banci:** Ovaj zakon opisuje strukturu i funkcije CBS-a, uključujući njegovu ulogu u nadgledanju monetarne politike, regulisanju deviznog kursa i bankarskom nadzoru. CBS je zadužen za očuvanje stabilnosti nacionalne valute, sirijske funte, i promovisanje zdravog finansijskog sistema.
2. **Zakon o bankarskoj tajni:** Uveden kako bi zaštitio poverljivost klijenata, ovaj zakon nameće stroge regulacije o otkrivanju bankovnih računa i transakcija. Usklađen je sa međunarodnim standardima privatnosti, uz određene izuzetke za borbu protiv pranja novca (AML) i finansiranja terorizma (CTF).
3. **Propisi o deviznom kursu:** Stroge kontrole su uspostavljene u vezi sa transakcijama stranih valuta i deviznim kursom. Pre sukoba, ovi propisi bili su donekle fleksibilni kako bi se podstakla strana investicija, ali trenutna ekonomska situacija je zahtevala strožu kontrolu kako bi se upravljale ograničenim deviznim rezervama.
4. **Zakoni o pranju novca/finansiranju terorizma (AML/CTF):** Sirija je implementirala zakone kako bi se borila protiv pranja novca i finansiranja terorizma, u skladu sa međunarodnim smernicama organizacija poput Finansijske akcione grupe (FATF). Ovi zakoni zahtevaju od banaka da sprovode provere i prijavljuju sumnjive aktivnosti nadležnim organima.
**Utjecaj sankcija i globalna izolacija**
Sukob u Siriji doveo je do obimnih međunarodnih sankcija, pretežno od strane Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije. Ove sankcije ciljaju sirijsku vladu i povezane entitete, ozbiljno pogađajući ekonomiju, uključujući bankarski i finansijski sektor. One ograničavaju transakcije sa sirijskim institucijama, ograničavaju pristup globalnom finansijskom sistemu i zamrzavaju imovinu povezanu sa pojedincima i entitetima pod sankcijama.
Kao rezultat, sirijske banke se suočavaju sa značajnim teškoćama u dobijanju međunarodnih korrespondentnih računa i sprovođenju prekograničnih transakcija. Ova izolacija od globalnog finansijskog sistema otežava međunarodnu trgovinu i investiranje, pogoršavajući ekonomsku situaciju zemlje.
**Nedavna dešavanja i izazovi**
Nedavno, sirijska vlada je uložila napore da revitalizuje bankarski sektor i prilagodi se postkonfliktnom okruženju. Ove inicijative obuhvataju modernizaciju bankarskih tehnologija, poboljšanje finansijske inkluzije i podsticanje malih i srednjih preduzeća da pristupe bankarskim uslugama. Međutim, značajni izazovi ostaju:
– **Ekonomska nestabilnost:** Ongoing conflict and economic sanctions continue to destabilize the Syrian economy, resulting in high inflation, currency devaluation, and limited banking activity.
– **Infrastrukturna oštećenja:** Rat je uništio infrastrukturu, uključujući bankarske objekte, što otežava rast i funkcionisanje finansijskih usluga.
– **Humanitarna kriza:** Značajan deo populacije živi u uslovima ekstremnog siromaštva i raseljenosti, smanjujući ukupnu potražnju za finansijskim uslugama i komplikujući napore za proširenje bankarske pokrivenosti.
**Zaključak**
Bankarsko i finansijsko pravo u Siriji funkcioniše u složenom, izazovnom okruženju oblikovanom političkim sukobima, ekonomskim sankcijama i nastojanjima za modernizacijom u okviru procesa oporavka. Iako sirijski bankarski sektor ima potencijal da značajno doprinese obnovi i razvoju posle rata, zahteva bitne reforme, stabilnost i međunarodnu saradnju kako bi postigao održiv napredak. Osiguravanje regulatorne usklađenosti, modernizacija infrastrukture i unapređenje ekonomske stabilnosti ključni su koraci ka revitalizaciji finansijskog pejzaža u Siriji.
Predloženi povezani linkovi o bankarskom i finansijskom pravu u Siriji
Za one koji žele saznati više o bankarskom i finansijskom pravu u Siriji, evo nekoliko korisnih resursa:
1. Međunarodni monetarni fond (IMF)
2. Svetska banka
3. Centralna banka Sirije
4. Azijska razvojna banka (ADB)
5. Ministarstvo finansija – Sirija
Ovi linkovi vode ka autoritativnim izvorima gde možete pronaći sveobuhvatne informacije o bankarskim i finansijskim propisima, smernicama i izveštajima vezanim za Siriju.