Efikasnost poreske naplate u Sudanu

Sudan, smešten u severoistočnoj Africi, ima bogatu istoriju i kulturu. Međutim, suočio se sa brojnim ekonomskim i političkim izazovima, od dugotrajnih sukoba do secesije Južnog Sudana 2011. godine, koji je sa sobom odneo oko 75% rezervi nafte zemlje. Ovi faktori su zajedno stvorili ogroman pritisak na ekonomiju Sudana, čineći efikasne poreske sisteme za prikupljanje poreza važnijim nego ikada.

**Pregled sistema prikupljanja poreza**

Poreski sistem Sudana uglavnom nadgleda Sudanska poreska komora, koja je odgovorna za prikupljanje različitih oblika poreza, uključujući porez na dohodak, korporativni porez, porez na dodatu vrednost (PDV) i carine. Poreski sistem u Sudanu je struktuiran tako da progresivno namiruje veće poreze onima sa većim prihodima.

**Izazovi u sistemu prikupljanja poreza**

1. **Neformalna ekonomija**: Značajan deo ekonomije Sudana je neformalan, što znači da nije registrovan kod vlade i stoga nije podložan formalnom oporezivanju. Ovo čini izazovnim tačno određivanje prihoda od poreza i efikasno upravljanje prikupljanjem poreza.

2. **Administrativni kapacitet**: Administrativni kapacitet Sudanske poreske komore je ograničen. Ovo ograničenje je uzrokovano nedostatkom moderne tehnološke infrastrukture i nedovoljnom obukom za poreske službenike. Otežava sposobnost sprovođenja poreskih zakona na efikasan i efikasan način.

3. **Korupcija**: Korupcija je značajan problem unutar sistema prikupljanja poreza u Sudanu. Nedostatak transparentnosti i odgovornosti može rezultirati izbegavanjem plaćanja poreza i nedovoljnim prijavljivanjem prihoda.

4. **Javno mišljenje i poštovanje**: Javno mišljenje o poreskom sistemu je generalno negativno, gde postoji skepticizam o tome kako se koriste prihodi od poreza. Ovo često rezultira ograničenim poštovanjem i široko rasprostranjenim izbegavanjem plaćanja poreza.

**Mere za poboljšanje**

1. **Tehnološki napredak**: Investiranje u modernu tehnologiju radi automatizacije i usklađivanja procesa prikupljanja poreza je ključno. To uključuje razvoj digitalnih baza podataka i onlajn portala za podnošenje zahteva za poreske prijave i plaćanje, što može poboljšati transparentnost i efikasnost.

2. **Izgradnja kapaciteta**: Obuka i obrazovanje poreskih službenika o modernim tehnikama prikupljanja poreza i značaju etičkih standarda mogu pomoći u poboljšanju administrativnih kapaciteta i smanjenju korupcije.

3. **Proširivanje poreske baze**: Treba uložiti napore kako bi se formalizovala neformalna ekonomija putem podsticaja i podrške malim i srednjim preduzećima (MSP) da se registruju kod vlade. Ovo može proširiti poresku bazu i povećati prihode.

4. **Poboljšanje javnog mišljenja**: Povećana transparentnost o tome kako se koriste prihodi od poreza za javna dobra i usluge može poboljšati poverenje javnosti u poreski sistem. Redovne revizije i javni izveštaji koji prikazuju korišćenje poreskih sredstava mogu podstaći dobrovoljno poštovanje.

**Ekonomski kontekst**

Ekonimija Sudana je pretežno agrarna, pri čemu poljoprivreda čini oko 30% bruto domaćeg proizvoda (BDP) i zapošljava gotovo 80% radne snage. Industrijski sektor, uključujući rudarstvo i proizvodnju, takođe je značajan deo ekonomije. Nedavne vladine inicijative imale su za cilj diversifikaciju ekonomije podsticanjem investicija u sektore osim nafte kao što su rudarstvo, poljoprivreda i usluge.

**Zaključak**

Efikasnost sistema prikupljanja poreza u Sudanu je ključna za ekonomsku stabilnost i razvoj nacije. Iako postoje značajni izazovi, posebno oni povezani sa neformalnom ekonomijom, administrativnim kapacitetima i korupcijom, postoje i mogućnosti za poboljšanja. Investiranjem u tehnologiju, unapređenjem administrativnih kapaciteta, proširivanjem poreske baze i poboljšanjem javnog mišljenja, Sudan može izgraditi efikasniji i pravedniji poreski sistem koji podržava njen ekonomski rast i razvoj.

**Predložene povezane veze o Efikasnosti sistema prikupljanja poreza u Sudanu:**

Međunarodni monetarni fond (MMF)

Svetska banka

Afrička razvojna banka

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD)

Poreska fondacija

Transparentnost Internacional

Ujedinjene nacije

Brookings institut

Centar za globalni razvoj (CGD)